Kuba, zemlja u kojoj je vreme stalo. Mislimo da ne postoji osoba koja u nekom momentu u svom životu nije poželela da poseti ovu zemlju. Ovo je zemlja u kojoj se miris duvana i benzina može osetiti na svakom koraku. Zemlja gde se deca igraju sa klikerima na ulici, a gde odrasle osobe igraju domine. Zemlja gde su muzika i ples dve najbitnije stvari. 

Kada smo kretali na ovaj put nismo znali šta da očekujemo. Bili smo spremni i da se razočaramo i da se oduševimo. Međutim, Kuba je osvojila naša srca na jedan poseban i jedinstven način. Kuba je zaista zemlja živopisne kulture, ljubaznih i velikodušnih ljudi i prelepih pejzaža. 

Do Kube, odnosno Havane smo došli letom iz Istanbula koji je trajao 14 sati. U toku puta smo dobili list za carinu, koji smo morali da popunimo da bi ga dali cariniku na samom izlasku iz carinske zone. Ukoliko ovaj papir ne dobijete u avionu, morate da ga zatražite po sletanju nakon pasoške kontrole. Takođe, treba da znate i to da se na Kubi stvari odvijaju sporo. Zato nemojte da se iznenadite ukoliko pola sata ili sat čekate da vam stigne prtljag.

Novac 

Što se tiče novca, na Kubi se koriste dve valute: CUC(kuk – konvertibilni pezos) i CUP(kubanski pezos).

Kada budete menjali novac u menjačnici, sav novac će te dobijati u CUC-ovima, pa ćete njega najviše i koristiti. Postoji jednostavan način da se razlikuju CUC-ovi od CUP-ova. Na CUC-ovima se nalaze spomenici, a na CUP-ovima likovi. Kada razmenjujete novac, uvek će vam tražiti pasoš i adresu smeštaja. Isto tako kada se budete vraćali sa Kube, a ostali su vam CUC-ovi koje želite da razmenite, to možete da uradite jedino na aerodromu u menjačnici “Cadeca” uz pokazivanje “boarding” karte. 

Takođe, uvek nosite gotovinu sa sobom jer kartice ne primaju u većini slučaja. Bankomata nema puno, možda smo videli samo jedan u toku našeg boravka na Kubi i to u Havani.

Za jedan evro možete da dobijete 1 CUC u zavisnosti od kursa. Najbolje je poneti evre jer se za Američke dolare plaća dodatna taksa.

Internet

Na aerodromu nemojte da se trudite da pronađete internet. Do pre 6 godina na Kubi nije bilo uopšte interneta, ali sada postoje određene lokacije gde se možete prikačiti na internet pomoću “ETECSA” kartice.

Te lokacije su uglavnom parkovi ili luksuzni hoteli, a i primetićete kada odjednom ljudi oko vas počnu da gledaju u mobilne telefone. “ETECSA” kartice koštaju 1 CUC za sat vremena korišćenja i 5 CUC-a za pet sati. Kada budete kupovali kartice tražiće vam vaš pasoš i dnevno možete kupiti samo tri. Mislimo da nam je najčudnije bilo to što ljudi nisu bili okupirani telefonima. Više je pažnje posvećeno ljudima i igri. 

Naravno, pitanje je vremena kada će se ceo sistem na Kubi promeniti. Zato je možda bolje posetiti Kubu u bliskoj budućnosti, dok je još uvek “neiskvarena”.

Vreme

Vreme na Kubi je dosta promenljivo, tako da je uvek poželjno spakovati neke jaknice i pantalone. Isto tako i kišobran. Pljuskovi su česti i kratki. 

Najboji periodi za posetu Kube su od decembra do maja, jer je klima obično blaga. Kišna sezona je od juna do oktobra, a najtoplije je od jula do avgusta kada se mogu javiti i uragani.

Mi smo bili početkom marta i temperatura je bila od 25-30 stepeni. 

Smeštaj 

Što se tiče smeštaja, mi smo u Havani i Trinidadu bili smešteni u “casas particulares”. Tako se nazivaju stanovi ili sobe koje Kubanci izdaju turistima. U većini slučaja dešava se da domaćini žive sa vama. Tako je barem nama bilo u Trinidadu, dok smo u Havani imali svoj stan, ali su vlasnici živeli preko puta nas.

Svaki dan domaćini su stan i sobu sređivali, menjali nam peškire i slično. Takođe, postoji opcija, koja je po nama najbolja, a to je da vam oni svako jutro spremaju doručak. Međutim, treba da znate da se nećete najesti na Kubi. Sve je svedeno na minimalac. Doručak se uglavnom sastoji od malo salame i sira, jaja, svežeg voća, soka ili kafe. Ceo taj obrok izađe 5 CUC-a. Neki domaćini nude da vam spreme i večeru, a cena je uglavnom od 10-15 CUC-a. Po restoranima u gradu u ponudi ima najviše piletine i svinjetine, koji se služe sa pirinčem ili krompirom. Nama je bio jako interesantan njihov krompir iz prostog razloga zato što je sladak. Cene su oko 8 CUC-a po obroku. Ukoliko želite jeftinije da prođete uvek možete da kupite neki sendvič na kioscima koje prave lokalci, a koštaju oko 1 CUC.

Ukoliko imate osetljiviji stomak, Kubanci kažu da rum leči sve. Tako da, eto znate i tu njihovu tajnu. Svakako, voda tamo nije za piće i trudite se da vam ne stavljaju previše leda u koktele. Zaista znaju da preteraju sa tim. Isto tako, u nekim restoranima u cenu je uračunat bakšiš, ali u većini nije. Međutim, on je u ovoj zemlji i više nego očekivan, jer oni od toga žive. 

Takođe, veoma bitna stvar je i to da je napon struje 110V i da treba poneti adaptere za punjače. 

Na kraju putovanja smo baš komentarisali koliko nam je drago što smo se odlučili da živimo zajedno sa Kubancima ovaj kratak period. Upoznali smo njih bolje i saznali kako oni vide svoj život na Kubi. Moramo vam priznati da srećnije ljude od njih nismo upoznali. Nemaju puno, a žive punim plućima. Kubanci jako vole svoju zemlju i njenu kulturu, tako da uvek možete popričati sa njima i saznati sve što vas zanima o Kubi.

Havana

Vozeći se do našeg smeštaja najviše smo obraćali pažnju na građevine. Većina kuća i zgrada su ofarbane šarenim bojama, ali su dosta oronule. Smeštaj nam se nalazio u delu grada koji se zove “Havana Centro” i koji nas je najviše podsetio na geto iz američkih filmova.

Godišnje se oko 200 zgrada sruše same od sebe, jer narod nema dovoljno para da ih renovira. Dovoljno je da vam kažemo da je prosečna plata Kubancima oko 30$, dok je doktorima oko 50$. 

Kada smo to videli prvi utisak nam je bio: “Jaooo jadni ovi ljudi.” Međutim, kada smo kasnije lutali ulicama imali smo šta da vidimo. Sreću! Koliko je u stvari nekim ljudima potrebno malo da bi bili srećni. Bili smo oduševljeni što sve ovo doživljavamo. Deca su odmah primetila da smo stranci i počeli su da nam se javljaju i osmehuju. Imala sam torbu punu slatkiša i počela sam da im delim. Njihov osmeh nam je sve rekao. Na Kubi ne možete da pronađete slatkiše kao kod nas. Tako da sve što smo im dali oni su primili sa najvećim oduševljenjem. 

U ulici u kojoj se nalazio naš smeštaj nalazila se osnovna škola tako da smo svakog jutra oko 8 časova sa terase posmatrali kako se deca igraju za vreme fizičke nastave. Najzanimljivije je to što su deca i u toku šutiranja ili dobacivanja lopte počela da izvode plesne pokrete. Odmah se videlo da je ples kod njih urođen. 

Kad smo već kod muzike, “Guantanamera” i “Hasta siempre comandante” su dve najpopularnije pesme na Kubi. Najbolja mesta za slušanje muzike i igranje salse su hotel “Inglaterra” (prvi hotel u Havani) i “Casa de la Musica”. 

U “Havani Centro” smo najviše mogli da primetimo kako ljudi žive. Otvorena vrata i prozori su nam omogućili da samo na momenat vidimo kako vreme provode u ovom gradu. Videli smo pravu autentičnu Kubu.

Turistički je najposećeniji stari deo Havane ili “Havana Vieja”. Da bi osetili pravu čar Havane potrebno je samo da lutate njenim ulicama. 

Lokacije koje treba videti:

-“Parque Central” – divan park gde se nalazi spomenik Hose Martiu, najznačajnijem liku na Kubi. Zanimljivo je što se oko njegovog spomenika nalazi 28 kraljevskih palmi, koje su tu zasađene u čast njegovog rođendana. 

-“Capitolio” koji je napravljen po uzoru na “Capitol Hill” u Vašingtonu. Da bismo imali divan pogled na “Capitolio” i park, mi smo se popeli do kafića koji se nalazi na vrhu hotela “Inglaterra”. Takođe, tu smo uveče uživali u fenomelnoj muzici uživo i igrali salsu.

-“Gran Teatro de Alicia Alonso” – sedišete kubanskog baleta, a dobio je naziv po poznatoj balerini. To je definitivno jedna od najlepših građevina u Havani.

-“Paseo de Prado” je ulica koja deli “Havanu Viejo” od “Havane Centro”. Šetajući ovom ulicom smo videli najlepše starinske automobile i šarenolike zgrade. Na kraju ulice se izlazi na Malekon.

-Šetnja Malekonom u bilo koje doba dana i noći je takođe obavezna.

Ovde smo posmatrali ribolovce kako hvataju ribu i uživali u fascinantnom zalasku sunca, dok je u pozadini svirala kubanska muzika. Takođe, ovde smo imali najbolju konekciju za internet i to duž čitavog šetališta.

–Na celoj Kubi svakodnevno konzumiranje koktela je obavezno. Čak se veruje da je prvi koktel upravo napravljen na Kubi.  “Mojito”, “Daiquiri”, “Cuba Libre” i drugi su najbolji način da se osvežite kada je napolju preko 30 stepeni.

Dva najpopularnija mesta za koktele su “La Bodeguita del Medio” i “La Floridita”. U prvom se pije “Mojito”, a u drugom “Daiquiri” koji je napravljen u čast velikog pisca Ernesta Hemingveja. Čak se priča i da je sam Hemingvej učestvovao u pravljenju ovog pića. Interesantno nam je bilo kada smo saznali da je Hemingvej dok je boravio na Kubi napisao svoje delo “Starac i more”.

Pošto su “La Bodeguita del Medio” i “La Floridita” najpopularnija mesta za ispijanje koktela očekujte da je tu i velika gužva. Super koktele možete probati i na drugim mestima i po manjoj ceni. 

-“Plaza de la Catedral” i prelepa katedrala iz 18. veka. Trg je okružen zgradama zbog kojih smo imali utisak da se nalazimo u Španiji. Tu se nalazi i zanimljiv Muzej kolonijalne umetnosti, gde smo videli razne predmete iz kolonijalnog perioda. Cena ulaznice je 3 CUC-a.

Međutim, ukoliko želite da imate vodiča koji će da vam objašnjava značenje određenih predmeta i da vas provede kroz muzej, očekuje se da mu ostavite bakšiš. Pogled sa terase muzeja na katedralu i trg je fantastičan.

-“Plaza de Armas” sa parkom  je jedan od najlepših trgova. Tu se nalazi i Muzej grada (“Palacio de los Capitanes Generales”) čija je ulaznica 3 CUC-a. U parku na trgu kupili smo od jedne devojke čips od banane i moramo vam reći da je preukusno. 

-“Plaza de la Revolucion” je trg koji smo najviše želeli da vidimo. Naravno, razlog je bio mural koji je posvećen Ernestu “Če” Gevari.

Nismo mogli da verujemo da se tu nalazimo i da je njegov lik ispred nas. Preko puta njega se nalazi spomenik Hosea Martia, dok se sa njegove leve strane nalazi mural revolucionara Kamila Sienfuegosa. 

 -Veliki market pored mora (“Almacenes San José Market”) je možda najbolje mesto za kupovinu suvenira i slika. Suvenire inače možete pronaći i u starom delu Havane, ali su vam cene pristupačnije ovde, a možete više i da se cenkate. Pošto se pijaca nalazi u velikom hangaru, na prvom spratu smo kupovali suvenire, a na drugom smo uživali u prelepim crtežima. Dovoljno je da vam kažemo da smo se tamo zadržali više od sat vremena. Takođe, na pijaci smo kupili i “ETECSA” kartice bez velikog čekanja u redu.

-Plaža “Santa Maria del Mar” je divna plaža gde možete da provedete ceo jedan dan. Dok ste tamo probajte kokos sa rumom “Coco loco” i uživajte u nestvarnoj boji mora.

Do plaže može da se dođe autobusom T3, koji se čeka kod “Parque Central” i celodnevna karta košta 5 CUC-a. Dve ležaljke i suncobran se mogu iznajmiti za 6 CUC-a. Jedini manji problem oko ove plaže jeste povratak u Havanu. Autobusi su u povratku uvek prepuni, pa je zato možda najbolja opcija da uzmete taxi u vidu manjih kamiona. 

Najslađe ostavljamo za kraj. U pitanju je naravno vožnja kabrioletima iz 50-ih godina. Zaista je osećaj bio neverovatan vozeći se kroz ulice Havane u njima. Zanimljivo nam je bilo kada smo saznali da nisu svi kabrioleti originalni, već da su Kubanci velikom broju običnih automobila isekli krovove kako bi turistima bili zanimljiviji.

Inače, Kubanci voze “oldtimer”-e ne zbog turista, već zato što nemaju para da kupe novije modele.

Sve do 2011. godine uvoz stranih automobila je bio zabranjen, pa su Kubanci morali da koriste one koje imaju. Svako veče smo primećivali kako ih oni čiste i sređuju kako bi sutradan usrećili neke druge turiste, ali i sebe. Nas četvoro smo ukupno platili vožnju 60 CUC-a za sat vremena kruženja po gradu. 

Ovo je samo jedan deo naše priče o Kubi. Dani u Havani su bili nezaboravni, a pomalo i haotični. Jer Havana je upravo to, haotična lepotica koja ne može da vas ostavi ravnodušnim.

Još fotografija vas očekuje na našem instagram profilu – Putujući ranac.
Vidimo se tamo! 🙂