Poslednji tekst o Kubi završavamo opisujući dva veoma posebna i interesantna mesta koja zaslužuju vašu pažnju. U pitanju su Vinjales i Varadero.

Vinjales

Iako je Havana najpoznatija destinacija na Kubi, nikako ne treba izostaviti Vinjales. Ovaj mali grad sa autentičnom kubanskom kulturom, naterao nas je da totalno promenimo mišljenje o Kubi. Nismo ni slutili kakve ćemo prelepe pejzaže imati prilike da vidimo.

Vinjales se nalazi na zapadu ostrva u provinciji “Pinar del Rio”. Iz Havane do ovog grada se može doći autobusom za 3 sata.

Prva stanica na ovom izletu je bio vidikovac sa kojeg se pružao magičan pogled na mogote – krečnjačke litice koje mogu biti visoke i do 300m. Ovakav prizor do sada nismo imali prilike da vidimo. Božanstvena priroda je bila svuda oko nas. Verovatno je to i najbolji deo kod putovanja. Imate određena očekivanja, ali na kraju bude totalno drugačije od onoga što ste zamišljali. Nekada je pozitivno, a nekada ne. U ovom slučaju mi smo bili oduševljeni. Tako da nije ni čudo što se čitava dolina Vinjales nalazi pod zaštitom UNESCO-a.

Pošto smo mi išli na jednodnevni izlet, samo smo prošli kroz sam centar grada. Međutim, ono što smo uspeli da vidimo jesu slatke i šarenolike kućice kao i mnogo manje saobraćaja. Kada smo se pripremali za ovo putovanje primetili smo da dosta ljudi u Vinjalesu provodi više dana. Pošto cela dolina izgleda kao da je iz filma “Avatar”, verujemo da je i noćenje u ovom gradu takođe magično.

Kako je Kuba između ostalog najpoznatija i po cigarama, nama je sledeća stanica bila farma duvana. Tamo smo imali prilike da vidimo kako se duvan suši, kao i da čujemo priču o tome kako se on gaji i kako na kraju nastaju čuvene kubanske cigare. Iako nismo pušači, ceo taj proces nam je bio veoma zanimljiv.

Inače, postoji četiri tipa cigara: A i B kategorija, seljačke i ulične cigare. Cigare koje smo imali prilike da vidimo u Vinjalesu su seljačke, pošto nisu brendirane i proizvedene su na farmi. 

Najpoznatije kubanske cigare na svetu su: “Cohiba”, “Montecristo” i “Romeo y Julieta”. “Cohiba”-u je najviše konzumirao Fidel Kastro, “Montecristo” Če Gevara i Ernest Hemingvej, a “Romeo y Julieta”-u Vinston Čerčil (zbog čega ih još zovu i čerčilke). Postoji veoma zanimljiva priča o tome kako su neke od ovih cigara dobile imena. Naime, nekada su fabrike cigara zapošljavale ljude koji su radnicima u prepodnevnim časovima čitali novine, a kasnije u toku dana poznate romane. Fabrike gde su se radnici najviše oduševili romanom “Grof Monte Kristo”, svoje cigare su nazvali “Montecristo”, a tamo gde su se oduševili romanom “Romeo i Julija” nazvali su “Romeo y Julieta”. 

Dok smo bili na farmi duvana, vlasnik nam je objasnio i da su cigare najbolje kada se jedan kraj umoči u med. Med tada deluje kao prirodni filter i daje slađi ukus duvanu. To je inače radio i Če Gevara jer je imao problema sa astmom, pa je jedino tako mogao da ih puši.

Nakon posete farmi, imali smo organizovani ručak u fenomenalnom restoranu “Finca Agroecologica el Paraiso”. Ovaj restoran nas je oduševio hranom, koja se priprema od sastojaka koji se nalaze na njihovoj farmi, ali i fantastičnim pogledom na dolinu Vinjales.

Kada smo krenuli na sledeću destinaciju, primetili smo usput dosta krava i konja. Krava se inače nalazi u državnom vlasništvu, a  zanimljivo je i to da je ona na Kubi sveta životinja. Međutim, ne iz religijskih razloga, već zbog toga što ona prehranjuje stanovništvo. Takođe, ukoliko ubijete kravu čeka vas 10 godina zatvora, a 5 godina ukoliko je slučajno ubijete. 

Pećina Indijanaca (“Cueva del Indio”) je takođe jedna od zanimljivih atrakcija u Vinjalesu. Kada smo došli do same pećine čekali smo nekih 10 minuta da uđemo unutra. Prvo smo prolazili kroz uske prolaze kako bi došli do motornog čamca koji nas je vozio podzemnom rekom. Vožnja nije dugo trajala, možda nekih 15 minuta, ali smo usput imali prilike da razgledamo različite formacije stena. Kada smo izašli iz pećine uživali smo u razgledanju tezgica sa ručno napravljenim suvenirima.

Zadnja stanica za taj dan nam je bio Mural praistorije (“Mural de la Prehistoria”).

Iskreno, pre samog dolaska mislili smo da se radi o pravom muralu iz praistorije. Međutim, ne. Ovde se radi o muralu evolucije koji je započet 1961. godine, a završen četiri godine kasnije. On je naslikan na steni koja je visoka 120m, a široka 180m. Mural je inače delo umetnika “Leovigildo González Morillo”-a, koji je bio učenik slikara Dijega Rivere. Pored murala se nalazi restoran gde možete probati divnu “pina colada”-u.

Divan izlet do Vinjalesa je trajao skoro ceo dan. Međutim, mi smo zaista bili oduševljeni i preporučili bi ga svakome. Još ukoliko se odlučite da tamo provedete nekoliko dana, verujemo da će vam se sigurno isplatiti. Seoski život na Kubi zaista ima svoj neki šarm i zrači energijom koju treba da doživite dok ste tamo.

Varadero

Poslednje dane našeg putovanja na Kubi proveli smo u Varaderu. 

Varadero je možda jedno od najpoznatijih letovališta na svetu. Tokom našeg boravka tamo najviše smo vremena provodili na plaži. Divna peščana plaža dugačka 20km i more bili su upravo ono što nam je trebalo kako bi se odmorili od brojnih aktivnosti koje smo imali u toku našeg putovanja. Međutim, mi ne bi bili mi da nismo otišli jedan dan do samog grada Varadera. Do njega smo došli “Hop on – hop off” autobusom koji je stajao u blizini našeg hotela. Cena karte je bila 5 CUC-a. Mi smo se odlučili da siđemo kod jedne pijace u gradu da vidimo da li ima još nešto interesantno da se nađe od suvenira. Međutim, sve je otprilike bilo isto, tako da smo nastavili put ka još jednoj plaži. 

Iako nam je polako već ponestajalo energije da dalje razgledamo, zbog sunca koje je bilo dosta jako, ipak smo morali da posetimo i kuću Al Kaponea. Kuća je zaista lepa i videlo se da je čovek znao da uživa, ali ono što je nas najviše oduševilo tamo jesu pelikani. Pošto je kuća sada pretvorena u restoran i bar, na terasi su se nalazili pelikani, koje je hranio jedan dekica. Kada nas je primetio ponudio nam je da ih i mi nahranimo. Pošto se ja plašim ptica, za mene je bila zaista velika stvar ne samo da ih hranim već i da im priđem. Fotografije su nam ispale fantastično, a mi i dan danas ne možemo da verujemo da smo se “družili” sa tako velikim, lepim i moćnim pticama.

Da nije bilo tih momenata možemo slobodno da kažemo da sam grad nije ništa posebno. Međutim, ukoliko imate više vremena u ovom letovalištu ne bi bilo loše da vidite kako grad izgleda.

Iako je Varadero kao letovalište lep, ne treba se zadržati samo tu već treba posetiti i druge značajnije lokacije, kao što su Havana i Trinidad. Samo tako možete da doživite pravu Kubu.

Još fotografija vas očekuje na našem instagram profilu – Putujući ranac.
Vidimo se tamo! 🙂