Kako vreme prolazi nama se javlja sve veća želja za putovanjima. Ne može da prođe jedna nedelja, a da ne pogledamo da li mogu da se nađu jeftine avionske karte za neku zanimljivu destinaciju koju do sada nismo posetili.

U oktobru smo tako sasvim slučajno naleteli na povoljne avionske karte do Barija iz Temišvara. Povratna karta nas je koštala 17 evra po osobi za kraj januara. Nismo mnogo razmišljali i karte su bile naše posle nekoliko minuta. 

Italiju smo poslednji put posetili pre 3 godine, kada smo letovali na Siciliji. Iskreni da budemo, malo nam je nedostajao taj “italijanski šmek”. Južna Italija je za nas bila poprilično nova i želeli smo da produženi vikend u italijanskoj pokrajni Pulji iskoristimo maksimalno. Za tri dana smo uspeli da obiđemo Bari, Polinjano a Mare i Alberobelo.

Iznajmljivanje automobila

Bari

Od aerodroma u Bariju do centra grada se može stići vozom ili autobusom broj 16. Cena karte za voz je 5 evra po pravcu i do centra grada se stiže za 15 minuta. Autobus je jeftinija varijanta, vožnja košta 1 evro, ali se putuje 45 minuta, a nekada i sat vremena u zavisnosti od gužve.

Naša baza u toku ovog putovanja se nalazila u Bariju u centru grada, u blizini glavne železničke stanice (“Bari Centrale”). Naša preporuka je da smeštaj tražite u tom delu grada, iz prostog razloga što vam se sve nalazi blizu i nema potrebe da koristite prevoz. Naš smeštaj se zvao „Cavour 124“.

Prva stvar koja se odmah primeti kada je Bari u pitanju je to da je dosta prljav grad. Tako da nemojte da vas to iznenadi. Ukoliko to zanemarimo postoji par lokacija koje su vredne posete. 

Stari grad ili “Bari Vecchia” je najpoznatija i najvažnija lokacija. Uske ulice od kamena, koje su okružene belim zgradama sa balkonima od kovanog gvožđa kao da su napravljene za fotografisanje. Bilo je pravo uživanje istraživati te ulice i posmatrati lokalnu kulturu. Veoma nam je bilo zanimljivo da posmatramo kako se na skoro svakom balkonu širi veš i kako se komšije dovikuju. 

“Castello Normanno-Svevo” je dvorac iz 12. veka koji spada u najzanimljivije tvrđave u Pulji.

Naravno, šetnja pored mora je bila nezaobilazna. Šetalište “Lungomare Nazario Sauro” se proteže od luke do parka “Per Cani” i predstavlja idealno mesto za šetnju, uživanje na klupicama i gledanje u more. 

Što se tiče hrane ovde smo probali pastu koja je karakteristična za ovaj deo Italije, odnosno testenine koje su jako neobične i zovu se “orecchiette” (u prevodu znači “male uši”). Ova vrsta testenine se prodaje i u nekim pekarama pa ih možete kupiti i poneti kući ili pokloniti nekome kao suvenir. Takođe, jako je zanimljivo da u nekim ušuškanim ulicama možete videti i uživo kako ih žene pripremaju. 

Dve veoma bitne građevine koje se nalaze u starom gradu su katedrala “San Sabino” iz 13. veka i bazilika Svetog Nikole, u kojoj se nalaze njegove mošti.

Istorijski centar Barija je zaista mali tako da sigurno možete sve bitne lokacije da obiđete za jedan dan.

Što se tiče modernog Barija, on nije ništa posebno tako da ne bi previše vremena provodili u njegovom istraživanju. Samo bi skrenuli pažnju da dvokratno radno vreme postoji kako u Bariju tako i u celoj Italiji. Nemojte to da zaboravite kada budete hteli da sednete negde na ručak ili kafu. Cene hrane i pića su pristupačne, dok je na nekim mestima čak i jeftinije nego kod nas. 

Polinjano a Mare (“Polignano a Mare”)

Kada smo na internetu ukucali Bari, prve slike koje smo videli bile su upravo iz ovog mesta. Polinjano a Mare je naselje u Italiji koje se nalazi oko 50 km od Barija.

Do njega se najlakše može doći vozom i put traje oko pola sata. Povratna karta po osobi nas je koštala 5 evra. Železnička stanica se nalazi blizu centra, tako da nam je trebalo nekih 10 minuta hoda da stignemo do glavnih atrakcija ovog mesta. Karte možete kupiti na ovom linku. Želeli smo da nam prva lokacija u Polinjanu bude prelepi vidikovac “Scogliera del Lungomare Modugno”. Kada smo stigli tamo pogled nas je oduševio. More je nestvarno plavo-zelene boje, a kamene bele zgrade koje se izdižu iz litica pružaju zadivljujući pogled na Jadran. Ovde smo proveli dosta vremena uživajući u suncu koje nas je tog jutra obradovalo. Sledeća stanica nam je bila glavna plaža Polinjana. U pitanju je naravno “Lama Monachile”, plaža koja je najpoznatija u ovom delu Italije.

Da situacija bude još lepša, plaža je bila prazna i mi smo bili jedini koji smo tada uživali u miru i slušali talase mora. Pri dolasku do vidikovca prošli smo pored statue pevača “Domenico Modugno”-a. Ukoliko se pitate ko je to, samo ćemo reći “Volare”. Čuvenu pesmu ovog pevača smo konstantno pevušili tokom celog putovanja. Na ovom linku možete poslušati o kojoj pesmi se radi.

Istorijski centar predstavlja lavirint uskih ulica, a najzanimljivije od svega je to da svaka ta ulica ima neku svoju priču. Bilo da je ta ulica puna cveća, da li vodi ka nekom neverovatnom pogledu ili čak možda je to ulica poezije. U toku našeg boravka tamo saznali smo da u gradu postoji čovek po imenu Guido koji po stepenicama, zidovima i vratima kuća piše poeziju.

Kažu da se on stalno kreće, tako da nije isključeno da smo ga mi možda videli, a da ćete ga vi možda i upoznati dok piše neku svoju novu poeziju. 

U starom gradu se takođe nalazi još jedan fenomenalni vidikovac koji pruža pogled na plažu “Lama Monachile” i zove se “Balconata sul Mare”. 

Za one sa većim budžetom preporuka je da se poseti svetski poznati restoran koji je sakriven u pećini “Grotta Palazzese”.

Alberobelo (“Alberobello”)

Alberobelo ili “Štrumf selo” je glavni razlog našeg obilaska ove italijanske regije. Kada smo pre dve godine videli na instagramu sliku ovog mesta, znali smo da moramo da ga stavimo na našu “travel” listu. Nakon istraživanja otkrili smo da nam je do njega najlakše doći iz Barija.

Do Alberobela iz Barija se može doći kolima, autobusom ili vozom. Kada smo otišli na stanicu i pitali koji je najbolji način da se stigne do tamo, rekli su nam autobus zbog toga što ima više polazaka u toku dana. Povratna karta po osobi nas je izašla oko 9 evra. 

Stanica odakle kreće autobus iz Barija nije baš najbolje označena, tako da bi bilo najbolje da se raspitate na šalteru kako do nje da stignete. 

Kada smo krenuli do Alberobela počeli su da nas prate tamni oblaci iz Barija. Međutim, toliko smo bili uzbuđeni što ćemo da vidimo ovo mesto da ništa nije moglo da nam pokvari raspoloženje. Nakon više od sat vremena vožnje stižemo na lokaciju. Ne skidamo osmehe sa lica i krećemo u novu avanturu. Autobus nas je ostavio kod hotela Astoria, odakle nas je kasnije i pokupio za povratak u Bari.

Glavni razlog zbog čega je ovo mesto specifično su “trulli” kućice koje je UNESC-o 1996. godine proglasio zaštićenim spomenikom kulture. Truli kućice su napravljene od kamena i bele su boje, sa kupolastim kamenim krovovima. Na nekim krovovima se nalaze nacrtani simboli koji imaju hrišćansko, pagansko pa čak i magično značenje. U vreme kada su truli kućice građene stanovništvo je verovalo da će im crtanje ovih znakova po krovovima doneti sreću i da će ih zaštititi od zla. U ovom gradu ima oko 1500 trulija, a veliki broj njih je pretvoren u galerije, suvernirnice, pa čak i u apartmane koje možete iznajmiti. Zanimljivo je da kada su meštani gradili ove kuće gradili su ih prema broju ukućana koliko ih je bilo u trenutku gradnje. Kasnije ukoliko se broj ukućana povećavao, povećavala se i sama kuća. 

Postoji jako zanimljiva priča kako je uopšte došlo da gradnje ovih kućica. U 17. veku ovim mestom je vladao grof koji je želeo da izbegne plaćanje poreza. Zbog toga je on nagovorio meštane da izgrade domove samo od kamena, kako bi u slučaju dolaska poreznika kuća mogla da se skroz sruši, a da se potom brzo sagradi kada poreznici odu. Tako je na kraju i bilo. Grof je na vreme saznao da dolaze poreznici pa je naredio stanovništvu da razmontiraju svoje kuće i tako izbegao plaćanje poreza. 

U Alberobelu se može videti jedini trulo na svetu koji ima dva sprata “Trullo Sovrano”, kao i jedini dupli trulo iz 15 veka “Siamese Trullo”.

Jedan od razloga zbog čega je dobro posetiti ovaj grad van sezone je i taj što ćete imati ceo grad skoro samo za sebe.

Interesantno je da smo i u modernom delu grada primetili po neki trulo kako viri iza ćoška. Ukoliko želite da vidite kako trulo izgleda unutra potražite trulo kućicu broj 40, koja se nalazi kod prodavnice suvenira “Siamese Trullo”. Ulaz je besplatan.

Pulju ćemo pamtiti kao pravu rustičnu Italiju. Beli gradovi, zanimljiva arhitektura i prelepa boja mora su samo jedni od razloga zašto treba posetiti “petu italijanske čizme”. U suštini Pulja će vam pružiti sve što želite od Italije, dobru hranu, mistične ulice i prelepe pejzaže maslina.

Još fotografija vas očekuje na našem instagram profilu – Putujući ranac.

Putujući ranac se odjavljuje! 🙂