Drugi tekst iz Meksika ćemo započeti pričom o jednom šarmantnom meksičkom gradu, koji se zove Valjadolid.

Valjadolid

Iako je na prvi pogled delovao kao mali grad, ovaj grad je treći po veličini u državi Jukatan. Osnovan je u 16. veku, a ime je dobio po gradu Valjadolid u Španiji. Ovo je jedini pravi meksički grad koji smo uspeli da vidimo u toku našeg putovanja. Kada nas je autobus ostavio ispred samostana “San Bernandino” stekli smo utisak kao da smo tek tada stigli u Meksiko.

Iako nismo imali previše vremena na raspolaganju, kolonijalne kuće pastelnih boja su nas oduševile i na momenat podsetile na Trinidad na Kubi. Nakon kratke šetnje odlučili smo da sednemo u jedan kafić i uživamo u meksičkoj čaroliji od grada. Treba naglasiti da u Meksiku kada ste u nekom kafiću ili restoranu konobari uvek očekuju bakšiš, a negde je on već uračunat u cenu. Takođe, VEOMA je BITNO da se uvek potrudite da pogledate šta vam je sve otkucano na računu i da li vam je vraćen odgovarajući kusur, pošto konobari vole malo da zakinu. Međutim, kada im skrenete pažnju na to, oni vam bez ikakvih problema izađu u susret. 

Nego, da se vratimo mi na Valjadolid. 

Ovaj grad nam se takođe veoma dopao zato što nije previše turistički orijentisan. Barem smo ga mi tako doživeli. Nema toliko luksuznih restorana i kafića i sve je nekako opušteno. Glavna i najšarenija ulica je “Calle 41A” ili “Calzada de los Frailes”. U njoj je svaka zgrada druge boje, a što je najinteresantnije, tu smo uspeli da vidimo i kako su nekada izgledale kuće Maja.

U suštini, ovo je najfotogeničnija ulica u Valjadolidu. Takođe, u njoj smo videli brojne lokale sa interesantnim proizvodima, dok su stari modeli Folksvagen Bube “jurili” pored nas. 

Međutim, glavno mesto za okupljanje lokalaca jeste Glavni trg („Plaza e Parkue Francisco Canton“) gde se nalazi park i simpatična „Catedral de San Servasio“.

Delovalo je kao da su svi u tom parku. Ljudi glasno pričaju, automobili trube, u pozadini svira neka latino muzika, a žene su obučene u tradicionalne Jukatanske haljine “huipil”. Sve je nekako delovalo kao da smo zakoračili u  telenovelu. Žao nam je što nismo imali više vremena da istražimo ovaj grad, ali se iskreno nadamo da će biti prilike. Ukoliko planirate da ostanete duže u Valjadolidu, predlažemo da posetite i senote koje se nalaze u blizini: “Cenote Zaci” i “Cenote Suytun”, kao i da probate toplu čokoladu, jer kažu da je ovde najbolji kakao u celom Meksiku.

Koba

Na ovom putovanju svaki dan je bio rezervisan za neku avanturu. Tako smo mi jednog dana dobili pitanje da li želimo da vozimo bicikle kroz džunglu? Naš odgovor je naravno bio DA!

Obilazak Kobe, arheološkog nalazišta iz perioda Maja je nešto što se pamti. Ono što je specifično kod ovog nalazišta jeste to što se on nalazi duboko u džungli. Jedan od načina da se krene u istraživanje lokaliteta jeste peške ili da se iznajmi bicikl za 60 pezosa (oko 2.5 evra) ili tricikl za 140 pezosa (oko 6 evra) gde imate svog vozača. 

Polako krećemo da pedalamo na našim starim vintidž biciklama, podižemo prašinu iza nas i uočavamo brojne mistične ruševine koje su delimično skrivene vegetacijom džungle. Na kraju dolazimo do “Nohoch Mul”, najviše piramide na poluostrvu Jukatan (42 m).

Prethodnih godina na nju je moglo da se penje i da se uživa u pogledu na nepreglednu džunglu, međutim sada je to zabranjeno. Zanimljivo je da je samo 5% Kobe istraženo, zamislite vi šta se sve tamo nalazi, a da mi ni ne znamo.

Tulum

Jedno od najatraktivnijih mesta na rivijeri Maja je Tulum. Njega uglavnom posećuju ljudi koje traže malo opušteniju atmosferu. Pored svojih neverovatnih plaža, Tulum može da se pohvali i mnogim senotama u blizini, kao i svojim ruševinama Maja.

Ruševine Tuluma

Tulum je jedan od poslednjih majanskih gradova pre dolaska Španaca. On je doživeo procvat u pretkolumbovskoj eri i služio je kao glavna luka za državu Koba. Njegova lokacija je neverovatna. Nalazi se na obali Karipskog mora, gde njegove ruševine i dalje prkose vremenu. Ceo ovaj lokalitet nije veliki, pa se može desiti da bude velika gužva, zato je naš savet da dođete tamo što ranije. Takođe, Meksikancima je nedeljom ulazak u većinu lokaliteta besplatan, što znači da će tada biti više ljudi. 

Dok su se iguane sunčale na svakom ćošku, mi smo pokušavali da se sakrijemo od jakog sunca. Dobra stvar kada ste na takvoj litici jeste što tu duva jak vetar, pa može čovek lepo da se rashladi. Na koju god stranu da smo se okrenuli pogled je bio omamljujući.

More, brojne palme, kaktusi i druge biljke stvarale su idealnu kombinaciju boja. Sa jedne strane gledamo u more, a sa druge u džunglu. Da bude još bolje, ovde smo čak imali prilike da vidimo i flamingose kako lete. Tako da, ukoliko planirate da posetite Tulum ne zaboravite da stavite na listu i ovo neverovatno istorijsko mesto koje je od centra grada udaljeno samo 4 km.

Plaže Tuluma

Tulum je takođe i mesto gde imate prilike da zakopate svoja stopala u neverovatno puderasti pesak i da plivate u tirkiznom moru. 

Jedna od plaža koju smo mi posetili nalazi u blizini hotela “Ahau Tulum”, koji ćete prepoznati po velikoj drvenoj skulpturi koja se nalazi na ulazu u kompleks. Skulptura je delo afričkog umetnika i zove se “Ven a la luz”, što znači “Dođi u svetlost”. Na fotografijama ona izgleda lepo, ali iskreno uživo je još lepša i impresivnija. Ukoliko planirate da se fotografišete ispred nje, morate da znate da uglavnom postoji veliki red za čekanje. Mi smo imali “sreće” pa smo čekali samo pola sata. 

Tokom naše posete poprilično je bilo teško plivati u moru zbog velikih i čestih talasa. To je malo kvarilo utisak, ali verovatno to zavisi i od sezone i vremena. Što se tiče morske trave, ona je prisutna, ali ne u velikoj količini. Upravo je morska trava razlog zbog kojeg je plaža u Tulumu skinuta sa liste “10 najlepših plaža u svetu”.

U ovom delu Tuluma, na plažama se nalaze brojni interesantni hoteli i kafići. Međutim i pored svega toga plaže nisu delovale natrpano i neukusno. Verovatno zato što upravo ti hoteli i kafići izgledaju kao iz nekog časopisa. Ceo Tulum je u boho fazonu, pa su samim tim i oni napravljeni na takav način. Dovoljno je da vam kažemo da noćenje u nekom od tih hotela košta i 500 evra po danu! 

Ukoliko planirate da odsednete u Tulumu, probajte da nađete smeštaj u centru grada gde kažu da je jeftinije. 

Isto tako, cene u Tulumu su dosta više i u prodavnicama odeće i suvenira, kao i u restoranima. Tako da probajte da kupovinu obavite u nekom drugom gradu, gde su cene niže, a proizvodi isti.

Ostrvo žena – “Isla Mujeres”

Najlepšu boju mora u Meksiku smo videli upravo na “Ostrvu žena”. 

Ostrvo je dobilo takav naziv jer su nekada ovde živele samo žene, sveštenice, koje su služile majanskoj boginji rađanja Išel. 

Mi smo do ostrva u sklopu agencije došli katamaranom iz Kankuna, ali postoji i opcija da se dođe trajektom za pola sata, a cena je oko 20 evra. 

Prva stanica nam je bila jedna od najlepših plaža na svetu, “Playa Norte”. 

Kako nas je oblačno vreme pratilo plašili smo se da taj izlet neće proći kako treba, međutim sreća je bila na našoj strani. Na trenutak smo pomislili da se nalazimo na Maldivima. Idealna temperatura mora sa mekanim peskom je za nas bila prava kombinacija. Ukoliko planirate da posetite ovo ostrvo naša preporuka je da budete upravo na ovoj plaži. Takođe, ako imate vremena, možete da iznajmite i golf auto kako bi obišli celo ostrvo jer je ono dugačko samo 7 km.

Kada smo završili sa obilaskom “Playa Norte”, sledeća stanica nam je bio jug ostrva. Nažalost oblaci su se na toj strani ostrva ponovo pojavili, ali to ne znači da zabave nije bilo. Kada imate dobro društvo, nikada nije dosadno.

Ukoliko bismo morali da biramo između severnog i južnog dela ostrva, naša odluka bi sigurno bila severni deo, kako zbog mora tako i zbog celokupne energije koja tamo vlada. 

Isto tako, ako imate vremena i ukoliko su vremenski uslovi povoljni, predlažemo da posetite Podvodni muzej “MUSA”. Ovde se radi o jednoj zaista posebnoj izložbi koja se nalazi osam metara ispod vode. Tu ćete imati prilike da vidite preko 500 skulptura u prirodnoj veličini, koje su fiksirane za dno i napravljene od posebnih materijala, koje su pogodne za razvitak morske flore i faune. Glavni cilj ovog muzeja jeste da se spasu obližnji grebeni. Iako na nekim fotografijama deluje pomalo i zastrašujuće, verujemo da je zaista pravi doživljav videti tako nešto. 

“Isla Holbox”

Moramo da priznamo da i pored toga što nas vreme na Holbošu nije baš poslužilo, ovo nam je jedan od dražih izleta u Meksiku. Kada smo gledali fotografije na internetu, nismo mogli ni da zamislimo da će nam se ovo ostrvo toliko dopasti. 

Iako se nalazi 2 sata vožnje od Playa del Carmen, poseta Holbošu zaista vredi. Prvo smo autobusom išli do gradića “Chiquila”, koji je delovao dosta zapušteno i siromašno. Postoji jedna zanimljivost vezana za puteve u Meksiku. Ovde su ležeći policajci toliko veliki, da u momentima imate osećaj kao da prelazite preko nekog kamenog stabla. Još kada se to pomeša sa loše asfaltiranim putem, znajte da se nećete super provesti u autobusu. Tako je otprilike izgledao jedan deo puta do Holboša. U “Chiquili” nas je čekao čamac koji nas je prvo odveo do senote koja se nalazi u moru.

Tamo se nismo kupali, ali smo morali barem na kratko da brćnemo nogice. Oko nas džungla, ribice nam obavljaju prirodni pedikir, a mi uživamo. Pri povratku u čamac uspeli smo da vidimo i jednog aligatora. Hvala Bogu iz bezbedne udaljenosti.

Kada smo krenuli dalje, čamac nas je provozao i do jednog malog ostrva gde smo videli brojne vrste ptica. Jako je simpatično izgledalo kako su nas one posmatrale dok smo prolazili pored njihove kuće. Tu je postojala mogućnost da vidimo i flamingose, međutim sreća nije bila na našoj strani. Svakako ceo taj doživljaj je pun pogodak.

Dok smo prilazili Holbošu, “hipi” ostrvu, na doku su nas čekali pelikani da nam požele dobrodošlicu. Boja mora je nestvarno plava, međutim kako smo primetili da tamni oblaci dolaze, što pre smo krenuli da obilazimo samo ostrvo koje je široko svega 1.5 km. Sa mangom na štapiću u obliku cveta, krenuli smo da istražujemo prašnjave ulice prepune murala. 

Primetili smo da automobila nema, već da se voze bicikli i golf automobili. Ulice su neasfaltirane, što je poprilično nezgodno kada padne kiša, pošto ima dosta rupa i nezgodno je za šetnju.

Ako ništa drugo, na ostrvu postoji dosta kafića, koji su više nego šarmantni, gde se možete skloniti dok ne prođe nevreme.

Sada kada pomislimo na Holboš, odmah se setimo možda najlepših murala, koje smo imali prilike da vidimo. Svaka kuća ili lokal su imali na sebi neki mural, koji je pravo umetničko delo. Mislim da upravo zbog njih imamo najviše fotografija iz ovog mesta. 

Po povratku u Plaju del Karmen svratili smo do još jednog veoma upečatljivog mesta. U pitanju je šuma gde smo imali prilike da vidimo drvo Ceiba, koje je bilo sveto drvo Maja. U ovoj šumi svako drvo je staro preko 1000 godina. Za Maje ono je predstavljalo simbol svemira i označavalo je put komunikacije između tri nivoa zemlje. Njeni koreni predstavljaju podzemni svet, njeno stablo srednji svet u kojem ljudi žive, a njegova krošnja simbolizuje gornji svet i trinaest nivoa u kojima je podeljeno nebo Maja.

Toliko o našem putovanju u daleki Meksiko. Svašta smo videli i doživeli. Probali smo neke nove ukuse, ali smo i prevazišli neke sopstvene strahove. Meksiko pruža toliko toga, da mi prosto moramo da se vratimo tamo. Nadamo se da ste čitajući naše tekstove osetili koliko smo se mi u stvari zaljubili u ovu nestvarnu državu, a samo smo videli njen delić. Do neke sledeće avanture drugari.

Još fotografija vas očekuje na našem instagram profilu – Putujući ranac.

Ukoliko vas zanimaju neke ture iz Tuluma ili kupovina ulaznica bez čekanja u redu, bacite pogled na linkove koji se nalaze ispod. Srećno planiranje putovanja.

Putujući ranac se odjavljuje!