Putevima Maja

Konačno je došao dan da se upoznam sa zemljom o kojoj sam maštala još kada sam bila devojčica. Sećam se kada je komšinica, koja je živela u Meksiku, dolazila kod nas u posetu i pričala nam njene avanture. Tada sam sebi obećala da ću jednog dana tamo otići. Prošlo je dosta godina, ali ja sam svoj cilj ostvarila i to sa Ivanom pored sebe. 

Viza

Za državljane Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije potrebna je viza za Meksiko. Ukoliko imate važeću američku vizu onda vam viza za Meksiko nije potrebna. Sve potrebne informacije o dokumentaciji za vizu možete pronaći na sajtu Meksičke ambasade ili ih možete kontaktirati. 

plaja del karmen

Na ovaj put smo se odlučili da idemo preko turističke agencije. Zbog situacije u svetu sa Kovidom, smatrali smo da je to najbolja odluka. Na kraju se ispostavilo da bi vizu drugačije teže i dobili, jer se dugo čeka na dobijanje individualnog termina u ambasadi. Pre odlučivanja za ovo putovanje najbolje prvo kontaktirajte ambasadu kako bi saznali kakva je trenutna situacija sa vizama. 

Novac

Valuta u Meksiku je meksički pezos. Ono što je posebno interesantno je to što se njihovi pezosi obeležavaju kao američki dolari. Par puta smo se tako iznenadili kada smo videli da nešto košta $500 ili $700, međutim Meksikanci vam na kraju uvek skrenu pažnju da su u pitanju pezosi, a ne dolari. 

meksički novac

Takođe, najbolje je da pare promenite u gradu, pošto je na aerodromu loš kurs. Isto tako, preporučljivo je da se što manje koriste platne kartice. Manje nerviranja i stresa barem što se nas tiče. 

Klima

Najbolje vreme za posetu Meksiku je od decembra do aprila kada je sušna sezona, dok je kišna od maja do oktobra. Mi smo putovali sredinom februara kada se temperatura kretala od 25 do 30 stepeni celzijusa.

meksiko

Svakako treba poneti i jaknice, duže pantalone i patike jer se može desiti da padne kiša. Uglavnom to budu kratki pljuskovi tako da nemojte da brinete.  

Let

Pošto je Meksiko zaista velika država, morali smo da odlučimo koji deo želimo da obiđemo. Odluka je pala na Rivijeru Maja i deo Jukatana. Do Meksika, odnosno Kankuna, smo leteli preko Istanbula, gde nam je let trajao oko 16 sati. Razlog je bio taj što smo imali i sletanje u Meksiko Siti, kako bi pokupili druge putnike. Nismo bili baš srećni zbog toga, ali ako ništa drugo uspeli smo da vidimo kako jedan od najvećih gradova na svetu sija noću. 

Kada smo sleteli na aerodrom u Kankunu, prošli smo pasošku kontrolu gde su nam tražili popunjen formular koji smo dobili u avionu. Jako je bitno da naglasimo da paprić koji vam vrate morate da čuvate jer će vam ga tražiti kada budete izlazili iz zemlje. Takođe, nemojte da se iznenadite ukoliko vas policija bude zaustavljala i kontrolisala prtljag. Policije u Meksiku ima na svakom ćošku. 

Kako krećemo da izlazimo iz aerodroma, na vratima piše: “Dobrodošli u Raj”. Zaista je tako i izgledalo. Sunce, toplota na našim licima, ptice pevaju i svež vazduh udišemo. Naša dugoočekivana avantura je mogla da počne.

Plaja del Karmen

Smeštaj u toku putovanja nam se nalazio u Plaji del Karmen. Ovaj grad ima sve. Dobru lokaciju, energiju, lepe plaže, kafiće i restorane. U suštini ovaj grad je tipično letovalište. Čak i sada u doba korone ima zaista bogat noćni život. Međutim, po nama najbolja stvar jeste njena lokacija. Plaja del Karmen se nalazi u oblasti Rivijera Maja na karipskoj obali Meksika. Sve bitne turističke atrakcije su blizu, a cene smeštaja su pristupačnije za razliku od Kankuna i Tuluma. 

plaja del karmen

Najvažnija turistička lokacija u Plaji je ulica Peta avenija. Tu se nalaze brojni kafići, restorani, prodavnice suvenira i butici. Radi bolje orijentacije zapamtite da se avenije protežu paralelno sa plažom. Nama je još draža bila Deseta avenija, u kojoj smo mogli da šetamo bez prevelike gužve, a opet i u njoj se nalaze preslatki lokali i restorani. 

Kada smo stigli u grad primetili smo puno murala. Kojom god ulicom smo prošli postojao je neki mural koji bi nam zadržao pažnju. To su prava umetnička dela. Slobodno može da se napravi instagram profil sa muralima Meksika, ako nas pitate.

murali

Posebnu pažnju treba posvetiti i fantastičnom spomeniku “Portal Maja” koji se nalazi kod ulaza na plažu. 

portal maja

Što se tiče plaže, ona je solidna, ali opet treba uzeti u obzir da se radi o gradskoj plaži. Nama je jedina mana bila što su bili veći talasi, koji su u popodnevnim časovima donosili travu na obalu. Međutim, tako je bilo u periodu kada smo mi bili i ne znamo da li je takav slučaj inače. Da budemo iskreni, plaže u Plaji nismo previše istraživali, zato što smo u Meksiku bili kratko, a toliko toga je trebalo videti i istražiti.

plaja del karmen

Lokaciju koju su ljudi oko nas hvalili, a mi je nismo posetili, jeste Akumal, koji je od Plaje udaljen pola sate vožnje. Kažu da je plaža jako lepa i da su tamo imali prilike da plivaju sa kornjačama. Inače, Akumal na majanskom znači “mesto kornjača”. Do ovog mesta je najlakše doći “kolektivo” kombijima i to za 40 pezosa (oko 1.5 evro), dok se ulaz na plažu plaća 120 pezosa (oko 4.5 evra).

Uveče kada smo izlazili, Plaja je postajala jedno bučno mesto. Svuda su ljudi, muzika svira, marijači pevaju, prodavci vam dovikuju da dođete do njih i isprobate šešire, tunike, nakit i slično.

plaja del karmen

U suštini, Meksiko je jedna od onih destinacija gde možete da kupite sve i svašta, i od suvenira i od odeće. Sve što vam treba i ne treba. 

meksiko

Internet

Kada je internet konekcija u pitanju, WiFi možete naći u skoro svim kafićima i restoranima. Naravno, možete kupiti i njihovu karticu koju oni nazivaju “Chip”. Kartica se može kupiti u “Oxxo” radnjama, gde pored kartice, koja košta oko 80 pezosa (oko 3 evra), treba da kupite za nju i dopunu.

Hrana i piće

Ahh, ta meksička hrana. Nikada slađe nismo jeli u nekoj državi. Takosi, kesadilje, buritosi, gvakamole, supe od limuna, ma sve je savršeno. 

hrana

Pre dolaska u Meksiko plašili smo da će nam smetati njihova hrana, pošto Meksikanci vole kada je ona pikantna. Međutim, sve što smo imali prilike da probamo nije bilo ni začinjeno ni ljuto. Mi smo svakako svaki put kada smo nešto naručivali skrenuli pažnju da ne želimo da bude “spajsi“ odnosno ljuto. Na kraju vam oni samo pored vašeg jela donesu i soseve kojima sami možete sebi začiniti hranu. 

Što se tiče cena hrane, mi smo uglavnom jeli na mestima koja su baš lokalna. To znači, da nismo jeli u restoranima u centru Plaje već u sporednim ulicama i lokalima koji ne izgledaju fizički baš primamljivo. Čak nisam sigurna ni da znamo imena tih lokala. Znam da deluje čudno, ali mi nikada slađe nismo jeli, a cene su bile pristupačne. Za Ivana i mene, hranu smo plaćali do 10 evra. Jedini problem smo imali oko sporazumevanja, jer Meksikanci zaista slabo znaju engleski. U jednom lokalu smo tako imali situaciju, da nam je konobar bukvalno fizički pokazivao šta sve imaju da ponude. Mi smo pričali kombinovani englesko – španski jezik, a oni samo španski sa verovatno i malo majanskog. 

lokalni restoran

Takođe, jedan od načina da uštedite na hrani, jeste da odete u neki veći market i kupite sve što vam treba. Veliki market Volmart se nalazi jako blizu samog centra, gde bukvalno imate sve što poželite. 

Nakon dobre večere, uvek smo se trudili da ostavimo prostora u stomaku za meksički slatkiš – Markesitu. U pitanju je njihova verzija palačinke, koja nama izgleda i pomalo ima ukus kao kornet. Oni obično stavljaju u nju nutelu i kačkavalj, ali vi možete da stavite bananu ili možda jagode umesto kačkavalja. Iako se ovaj slatkiš teško jede, pošto se raspada kada ga zagrizete, mi smo prosto uživali u svakom zalogaju. Ako se pitate gde možete da nađete ovaj slatkiš, odgovor je on će naći vas. Kako padne veče, skoro na svakom ćošku u centru grada možete primetiti kolica sa natpisom “MARQUESITAS”. Cena jedne je oko 40 pezosa (oko 2 evra). 

markesita

Mesto gde smo se često vraćali za dobar burito i kesadilje se zove “El Fogon” i ima ga na više lokacija.

Tradicionalno piće u Meksiku je tekila. Iako nismo njeni ljubitelji, morali smo da isprobamo tekilu sa raznim ukusima. Probali smo sa ukusom, kafe, čokolade, manga i kokosa. Svi po nama imaju ukus nekog slatkog likera, a jedini koji nam se dopao jeste od manga. Ukoliko planirate da kupite tekilu i nosite je kući kao poklon ili suvenir, najviše vam se isplati da je kupite u nekom većem marketu. Takođe, dozvoljeno je da se u avion unese samo jedna flaša tekile od litar. Moramo da skrenemo pažnju da vikendom u prodavnicama posle 17h ne možete kupiti nigde alkohol.

tekila

Pića koje su takođe dosta popularna su koktel Margarita i pivo Modelo.

modelo pivo

Čičen Ica

Drugi dan u Meksiku započinjemo turom do nestvarne Čičen Ice. Do nje nam je trebalo 3 sata vožnje autobusom.

Kada smo stigli do ulaza u kompleks, naše uzbuđenje raste. To je to, idemo da vidimo još jedno novo svetsko čudo. 

čičen ica

Koračamo stazom i onda se u jednom trenutku pojavljuje veličanstveni hram “El Castillo” ili Kukulkan.  Do 2007. godine na ovaj hram se moglo popeti, ali kada je Čičen Ica proglašena svetskim čudom i kako ne bi došlo do daljeg oštećenja hrama, to su zabranili. 

Zanimljivo je da se i dan danas ne zna kako je hram izgrađen, samo se zna da je pravljen prema pravilima astronomije.

Na svakoj strani hrama nalazi se 91 stepenik i jedan stepenik koji vodi do glavnog hrama na vrhu piramide, što ukupno čini 365 stepenika, svaki za jedan dan u godini po majanskom kalendaru. 

Postoji  jedna veoma interesantna priča vezana za položaj ovog hrama. Dva puta godišnje, 21. marta i 20. septembra dolazi do zanimljive igre senki. Naime, prilikom zalaska sunca senke se spuštaju niz stepenice gde nastaje iluzija da se velika zmija spušta niz stepenice hrama. 

čičen ica

Pored Kukulkana, ovde se mogu videti i drugi hramovi, opservatorija kao i teren za majanski ritualni sport.

čičen ica

Ovde se radi o sportu za koji se i dan danas ne zna da li su žrtvovani kapiteni pobednika ili gubitnika. Lopta je bila od teške gume i morali su da je udaraju samo kukovima ili laktovima kroz kameni obruč na zidu. Na fotografiji ćete bolje videti kako je to izgledalo, pa ćete shvatiti koliko je u stvari to bila zahtevna igra. 

čičen ica

Na ovom lokalitetu smo proveli skoro 2 sata šetajući, fotografišući, ali i “šopingujući”. Da, dobro ste čuli. Najbolji, najlepši i najjeftiniji suveniri se mogu kupiti upravo ovde. Što je najbolje od svega sve pare koje lokalci ovde zarade ostaju njima, jer ne plaćaju porez. Takođe, ne zaboravite cenkanje je ovde obavezno. 

čičen ica

Prilikom obilazaka obavezno ponesite sa sobom neki šešir ili kačket, vodu i kremu za sunčanje. Sunce je izuzetno jako, čak i kada vam ne deluje tako. 

Senote

Nakon našeg povratka, često nas pitaju šta je na nas ostavilo najjači utisak. Naš odgovor su senote

Senote su prirodni bazeni koji su nastali propadanjem krečnjaka. 

Naime, jedno od najvažnijih božanstava Maja je bio bog kiše Čak, koji nije živeo na nebu nego u podzemlju, u svetim izvorima senota. On je određivao kada će padati kiša i tako ljudima davao hranu. Kada je bio ljut, donosio je sušu ili poplave. Zbog toga, Maje su mu prinosile darove u voću i cveću, a kasnije i ljudske žrtve. 

U toku našeg putovanja posetili smo 6 senota. Prvu smo posetili već prvog dana i to u samoj Plaji del Karmen. Nekada ih je bilo preko 1000, ali je većina zabetonirana. Ova koju smo mi videli je jedna od retkih koja je ostala, a nalazi se ispod prodavnice sa majanskim proizvodima.

senote

Prolazimo kroz lokal sa šarenom garderobom, a zatim uskim drvenim stepenicama spuštamo se do zatvorene senote. Oduševljenje! Nismo ni slutili kakve senote ćemo imati prilike da istražimo narednih dana. 

“Oxman Cenote”

Prva veća senota koju smo posetili se zove “Oxman Cenote” i nalazi se u sklopu prelepog imanja San Lorenzo u blizini grada Valjadolid. Ispred ulaza u imanje nalazi se veći parking gde se možete parkirati. Zatim se prolazi kroz baštu i mesto gde možete kupiti ulaznicu. 

Kada smo dobili svoje “narukvice” koje označavaju da imamo propusnicu, krenuli smo ka centru imanja. Prvo što smo primetili je velika rupa, koja je okružena drvećem. Kada smo prišli shvatili smo da smo upravo zbog ove “rupe” tu. Ivan i ja smo se samo pogledali i rekli “Vauuu”. Pre ulaska u senote potrebno je prvo da se istuširate, jer vam drugačije neće dati da uđete u vodu. Slično iskustvo smo imali sa bazenima na Islandu i moramo vam reći da to podržavamo. 

senote

Samo imanje je jako lepo sređeno, tako da imaju i tuševe i kabine za presvlačenje. U početku nismo znali kako se stiže do senote, dok nismo videli jedan skroman natpis na vratima koja su delovala kao da ulazimo u neki podrum. Uskim stepenicama spuštamo se i dolazimo do zapanjujućeg pogleda. Korenje drveća se spušta skroz do vode. Okruženi smo lijanama. Sve je delovalo tako nestvarno i magično. 

U vodu može da se uđe niz stepenice ili sa platforme gde se možete uhvatiti za konopac i skočiti u vodu . Prvo smo krenuli lagano stepenicama, ali kada smo videli kako drugi skaču u vodu morali smo i mi. Za ovu senotu neophodno je da imate prsluk za spasavanje, koji uzimate u samoj senoti. 

senote

Pošto nije bila velika gužva, dozvolili smo sebi da skačemo još nekoliko puta. Osećali smo se kao deca. Crne ribice plivaju oko nas, sunčevi zraci prolaze kroz otvor, ptice lete iznad naših glava, a voda kristalno čista. 

“Cenotes Casa Tortuga” 

Kada smo pomislili da senote više ne mogu da nas iznenade, odlazimo da posetimo 4 senote koje pripadaju imanju “Casa Tortuga”. Ovde se isto prvo trebate istuširati, uzeti prsluke, a takođe će vam ponuditi i maske za ronjenje. Ukoliko nemate svoju, obavezno je uzmite, jer je ronjenje ovde fantastično. Inače, prsluci su bili obavezni samo za zadnje dve senote, dok za prve dve možete, ali i ne morate da ih nosite.  

Krećemo ka prvoj senoti, kroz jako interesantnu šumu. Deluje kao da smo duboko u nekoj džungli. 

senote

Mislim da rečima ni ne možemo da opišemo koliko sve lepo izgleda. Prve dve senote su na otvorenom. Šuma oko nas, zelena kristalna voda i to je to. Uživanje. Ronjenje. Skakanje. Sreća.

Druga senota je čak izgledala kao kratka reka. Tu smo plivali sa jednog kraja na drugi.

senote

Međutim, treća i četvrta su posebne. Zašto? Zato što su u pitanju zatvorene senote, odnosno plivali smo kroz pećinu. U ovim senotama nas je pratio vodič, koji nam je skrenuo pažnju na određene delove pećine, kao i na to gde treba da vodimo računa da ne udarimo glavu ili noge. Ovde je moguće da vidite i slepe miševe, ali ih mi hvala Bogu nismo videli. Ukoliko posedujete GoPro kameru, ne zaboravite da je ponesete jer jedino sa njom možete da zabeležite nestvarne momente u pećini. 

senote

Prvi dani u Meksiku su obećavali fantastičnu avanturu. Ovaj tekst je samo početak. Uskoro očekujte nastavak.

Još fotografija vas očekuje na našem instagram profilu – Putujući ranac.

Putujući ranac se odjavljuje! 🙂

Podeli :