Jedan od najpoznatijih gradova na svetu je konačno došao na red da ga posetimo. Dugo smo se dvoumili kada da mu posvetimo vreme i odluka je pala na proleće ove godine.

Prva stvar koju smo primetili kada je Berlin u pitanju jeste da u njemu ima za svakoga po nešto. Od fascinantne istorije do moderne ulične umetnosti i globalne muzike.

Kako doći do Berlina

Do Berlina smo došli direktnim avio letom Beograd – Berlin. Karte smo kupili u decembru za april i koštala nas je oko 50 evra povratna po osobi. Let je trajao sat i trideset minuta, tako da smo se ubrzo našli na nemačkom području. Sa aerodroma Tegel do centra grada se može doći autobusom TXL, i karta je koštala 2.80 evra. Hotel smo rezervisali preko “Booking”-a, u blizini parlamenta tako da nam je taj autobus odgovarao. Super opcija za razgledanje Berlina, ukoliko se ostaje više od 2 dana, je “Berlin Pass” kartica. Sve pogodnosti vezane za nju možete pogledati ovde. Takođe, naša preporuka je da se iznajme i bicikli. Staze za bicikle su uređene i ima ih svuda po gradu.

Smeštaj

Šta posetiti u Berlinu

Razgledanje Berlina započinjemo od zgrade parlamenta “Reichtag”. Ova zgrada je karakteristična zbog njene staklene kupole sa koje se pruža fenomenalan pogled na grad. Ulaz se ne plaća, ali je potrebno da se prijavi na njihovom sajtu.

U blizini parlamenta može se primetiti jedna od najpoznatijih znamenitosti grada, Brandenburška kapija. Ona se nalazi na Pariskom trgu, a napravljena je po ugledu na akropoljske ulaze u Atini. Za vreme praznika i proslava, upravo se ispred ove kapije stavljaju bine gde se održavaju brojni nastupi i koncerti.

Jedna od najlepših avenija Berlina je ulica “Pod lipama”. Tu se nalaze brojni restorani, kafići, prodavnice sa suvenirima, ali i poznate zgrade poput Državne opere i Stare kraljevske biblioteke. Ne treba izostaviti ni najstariji univerzitet u Berlinu, Humboltov univerzitet, kao ni “Bebelplatz”. “Bebelplatz” je trg koji je video i najsvetlije i najmračnije strane Berlina. Čak i danas postoje podsetnici na njegovu burnu istoriju. Godine 1933. članovi Nacističke nemačke studentske unije organizovali su spaljivanje 20.000 knjiga svetske književnosti od pisaca koji nisu bili Nemci. U znak sećanja na taj tmuran dan, na sredini trga je postavljena staklena ploča u zemlji, ispod koje se nalazi prostorija sa praznim policama.

Šetajući ulicom “Pod lipama” dolazi se i do drugih znamenitosti Berlina, kao što su “Alexanderplatz”, Berlinska katedrala i Muzejsko ostrvo.

“Alexanderplatz” ili “Aleks” kako mu tepaju Berlinci, je najpoznatiji trg u Berlinu. On je glavna destinacija kada poželite da se posvetite kupovini. Ima veliki broj radnji i tržnih centara. Takođe, ovde se nalazi veliki broj kako kafića tako i lanaca brze hrane. Glavno obeležje ovog trga je neobičan sat koji pokazuje vreme u 148 gradova sveta.

U blizini trga se nalazi TV toranj sa visinom od 362 metara, čime prevazilazi i visinu Ajfelove kule u Parizu. Nemci ga ne vole i smatraju ga “ružnim cvetom” grada. Jedina dobra strana tornja je to što se na njega možete popeti i uživati u panoramskom pogledu na grad. Cena za odraslu osobu je 16.50 evra, dok studenti imaju popust od 20 %.

Berlinska katedrala je nama najlepša građevina u gradu. Jako je oštećena u Drugom svetskom ratu, ali je restauracija započeta 1974. godine. Ono što je zanimljivo kod nje je to da su u grobnici katedrale smešteni sarkofazi 90 članova Hoencolern dinastije.

Muzejsko ostrvo se nalazi na reci Špreji i predstavlja dom pet muzeja:

1. Stari muzej (“Altes Museum”), koji je prvi sagrađen muzej na ostrvu 1830. godine
2. Pergamski muzej, je najposećeniji muzej zbog toga što se tu može videti kapija boginje Ištar, kapija tržnice iz Mileta u Turskoj kao i Pergamonski oltar iz II veka p.n.e.
3. Novi muzej (“Neues Museum”), gde se nalazi bista kraljice Nefertiti
4. Muzej Bode, koji sadrži srednjevekovne skulpture, ranohrišćansku i vizantijsku umetnost
5. Stara nacionalna galerija (“Alte Nationalgalerie”), koja sadrži slike iz XIX veka.

Zanimljivo je da Berlin ima ukupno 180 muzeja. Najviše ima onih koji su posvećeni istoriji i umetnosti, ali postoje i neki neobični kao što su Muzej šećera, kao i Muzej računarskih igrica.

Na samo nekoliko minuta šetnje, iza Muzejskog ostrva se može primetitii i prelepa Nova sinagoga. Kao i većina građevina u Berlinu, i ona je bila veoma oštećena za vreme Drugog svetskog rata. Renovirana je 1995. godine, i sada služi kao muzej i koncertna hala.

Najlepša četvrt u gradu je definitivo Nikolajeva četvrt (“Nikolaiviertel”). Njen glavni simbol je crkva sa dva tornja po kojoj je četvrt dobila i ime. Crkva Sv. Nikole je najstarija crkva u Berlinu iz 1200. godine. Ono što je na nas ostavilo najveći utisak jesu ulice koje odskaču od ostatka Berlina. Barokna arihitektura i kaldrmisane ulice sa neobičnim radnjama su nas veoma prijatno iznenadile.

Jedan od najpoznatijh trgova je Žandamerijski trg (“Gendarmenmarkt”). Ovaj trg karakterišu Koncertna dvorana, Francuska i Nemačka katedrala. Koncertna kuća je nekada bila pozorište lutaka, ali je ono izgorelo do temelja za vreme probe Šilerove drame “Razbojnici”. Upravo njegov spomenik se nalazi ispred dvorane.

U Berlinu ima veliki broj parkova, ali najpoznatiji među njima je “Tiergarten”. Glavna karakteristika parka je “Stub pobede”. On je podignut u spomen pruskim pobedama nad Danskom, Austrijom i Francuskom. Na vrhu spomenika se nalazi Boginja pobede, koja maše svojim lovorovim listom sarkastično u pravcu Pariza. Svi zainteresovani se mogu popeti na platformu sa koje se pruža pogled na Brandenburšku kapiju i parlament.

Spomenik ubijenim evropskim Jevrejima je nešto što sigurno nećemo zaboraviti. Na prostoru od 19.000 kvadratnih metara se nalazi ukupno 2711 betonskih ploča, različitih visina. Prolazeći kroz taj lavirint, osetili smo se po malo izgubljeno i dezorijentisano. Međutim, skulptor je upravo to i želeo. Treba da se osetimo baš onako kako su se Jevreji osećali decenijama. Može se ući sa bilo koje strane u bilo koje vreme.

Dok smo se kretali ka graničnom prelazu Čarli, primetili smo pozlaćene pločice na trotoaru. Nakon istraživanja saznali smo da se pločice nazivaju “kamenom spoticanja”. Na njima se nalaze imena jevreja, koji su pokupljeni sa tih lokacija i šta je na kraju bilo sa njima. Po gradu ih ima preko 6000.

Granični prelaz Čarli (“Checkpoint Charlie”) je granični prelaz koji je poznat po tome što je upravo odatle veliki broj ljudi uspelo da pobegne iz istočnog u zapadni Berlin. Sada se tu možete fotografisati sa vojnicima u uniformama iz tog vremena.

Do Berlinskog zida smo se odlučili da dođemo preko najlepšeg mosta u Berlinu “Oberbaumbrucke”. “East Side Gallery” predstavlja početak Berlinskog zida gde se mogu videti grafiti i murali, koje su radili umetnici iz celog sveta. Uživanje je bilo posmatrati ta umetnička dela.

Po povratku u centar grada slučajno smo naleteli na urbanu oazu u sred Berlina – “Holzmarkt 25”. Ovo malo naselje kako oni kažu je mesto sanjara, vizionara i realista. Tu dolaze i mladi, ali i stariji ljudi. Sedi se na drvenim klupama uz obalu reke Špreje, i uživa u dobroj muzici, piću i društvu. Svi lokali su iscrtani grafitima i napravljeni od drveta, a kada padne noć ljudi se okupljaju oko logorske vatre i pričaju svoje priče.

Crkva “Kaiser-Wilhelm” je bila pravo iznenađenja za nas. To je crkva koja je skoro u potpunosti uništena za vreme Drugog svetskog rata. Ona i dan danas nije renovirana zato što treba da predstavlja podsetnik na ratni period. Pored nje je sagrađena moderna verzija gde se održavaju ceremonije. U blizini crkve se nalazi i Zoološki vrt koji spada u najznačajnije na svetu, sa preko 15.000 životinjskih vrsta.

Za kraj moramo da spomenemo i dvorac Šarlotenburg (“Schloss Charlottenburg”), jedini preostali dvorac u Berlinu. Njegove bašte su besplatne, tako smo uživali u divnoj šetnji uz obalu reke Špreje.

Grad je veliki i ima dosta toga što je vredno posetiti. Uživajte u dobroj hrani i vrhunskom pivu. Slikajte se sa skulpturom medveda, jer bez toga se ne sme ići kući. Ukoliko možete, kupite sebi i neki suvenir u čuvenoj prodavnici “Ampelmann”. “Čikica sa semafora” ili “Ampelmann”, zajedno sa medvedom je jedan od glavnih simbola Berlina.

Iako je prolazak pored ratnih spomenika veoma težak i gorak, sa po nekom suzom u oku treba nastaviti dalje i pružiti gradu novu šansu. Berlin u isto vreme prikazuje kakav svet nije trebao da bude i kakav svet treba da postane – moderan, uređen i ujedinjen.

Više priča i fotografija možete naći na našem instagram profilu. 

Ukoliko vas zanimaju neke ture iz Berlina ili kupovina ulaznica bez čekanja u redu, bacite pogled na linkove koji se nalaze ispod. Srećno planiranje putovanja.

Putujući ranac se odjavljuje! 🙂