Želeli smo u decembru da posetimo neku zemlju gde se održavaju Božićni marketi, a Brisel se činio kao najbolja odluka. Belgiju do tada nismo imali prilike da posetimo tako da nam je bilo drago što će nam ona biti 37. posećena država.

Kako doći do Brisela do Brisela

Najlakši i najbolji način da stignete do Brisela jeste avionom. Brisel ima dva aerodroma: “Brussels Zaventem” koji je udaljen oko 20 minuta i “Charleroi” koji je udaljen oko sat vremena od Brisela.

Kako doći od aerodroma “Brussels Zaventem” do centra grada

Od aerodroma “Brussels Zaventem” do Brisela možete da dođete vozom ili autobusom. Ukoliko se odlučite za opciju voz karte možete kupiti na ovom linku. Jeftinija opcija je autobus, ali vožnja do grada traje duže.

Kako doći od aerodroma “Charleroi” do centra grada

Od aerodroma “Charleroi” do Brisela možete da dođete autobusom. Autobus “Flibco” ima polaske sa aerodroma na svakih 20 minuta tako da oko toga ne morate da brinete. Karte možete kupiti na aerodromu, ali je najbolje kupiti ih online jer su u tom slučaju jeftinije. Autobus vas ostavlja kod železničke stanice Midi koja je od centra udaljena 20 min hoda.

Smeštaj

Mi smo se odlučili da na ovom putovanju budemo smešteni u centru grada pošto se tu nalaze sve bitne lokacije. U pitanju je “Aris Grand Place Hotel”.

Šta posetiti u Briselu?

– “Grand Place” ili “Grote Markt” je definitivno jedan od najlepših trgova koje smo imali prilike da posetimo. Okružen je veličanstvenim zgradama kao što su Gradska većnica i “Maison de Roi” (u prevodu Kraljeva kuća). 

Ukoliko obratite pažnju na Gradsku većnicu primetićete kako ona nije simetrična, a razlog je taj što su neki njeni delovi građeni u različitom periodu.

Što se tiče “Maison de Roi”, tu zapravo nikada nije živeo nijedan kralj. Danas se tu nalazi Muzej grada Brisela.

Trg se inače nalazi na UNESCO-voj listi zaštićene kulturne baštine. Obavezno ga posetite i uveče da vidite kako sija. Takođe, svake dve godine na ovom trgu se u avgustu postavlja ogroman cvetni “tepih” od begonija. To je sigurno pravi doživljaj videti.

– Najpoznatiji dečak u Briselu je definitivno “Manneken Pis”. 

“Manneken Pis” je bronzana figurica dečaka koji piški iz 18. veka. Ova figurica je sastavni deo fontane koja je podignuta u čast dečaka koji je prema legendi spasio grad Brisel, tako što je urinom ugasio fitilj i tako onemogućio osvajačima da osvoje grad.

Statua je nekoliko puta bila ukradena, zbog čega se originalna figura sada nalazi u Muzeju grada Brisela.

Jako nam je bilo simpatično što ovog dečaka vole da oblače u raznovrsnu odeću. Mi smo uspeli da ga vidimo obučenog u odeću Sv. Nikole, za vreme katoličkog praznika.

Postoji čak i muzej sa njegovom odećom i zove se “Garderober Maniken Pisa”. Tu se nalazi preko 1000 njegovih odevnih kombinacija.

Pored ovog fantastičnog malog dečaka, postoji statua devojčice koje piški “Jeanneke Piss”, kao i kuce koja piški “Zinneke Pis”(iako ona ne piški već je samo podigla nogu). 

Čisto da ne budete iznenađeni, grad dosta smrdi na mokraću, ali valjda su se ljudi ugledali na brojne spomenike koji piške.

– Kada ste u Briselu ne možete da ne primetite koliko grad ima murala koji su zaista fantastični. 

U gradu ih ima preko 50 i uglavnom su vezeni za stripove po kojima je Belgija poznata.

Postoje čak i ture gde možete da idete u “lov” na murale. Radi se o projektu koji se zove “Ruta stripova”. Grad Brisel je sproveo ovaj projekat kako bi proslavio istoriju stripa i kako bi predstavio brojne umetnike. 

Više informacija možete pronaći na ovom linku.  

– Belgiju i Brisel često nazivaju kraljevstvom stripa.

Ovde su nastali stripovi kao što su “Šrumpfovi”, “Avanture Tin Tina”, “Talični Tom” i dr. 

Često ćete po gradu nailaziti na prodavnice stripova, a ukoliko ste njihov veliki ljubitelj onda je preporuka da posetite Muzej stripova.

Takođe, ukoliko volite “Avanture Tin Tina” u blizini glavnog trga se nalazi prodavnica koja je posvećena samo njemu.

– Iako možda nekima neće biti zanimljivo, ali ja sam bila oduševljena kada sam otkrila da je u Briselu živela neprikosnovena glumica Odri Hepbern. Nažalost u kuću ne može da se uđe, a ispred ulaza je samo postavljena ploča sa njenim imenom i informacijom da je ona tu živela sa porodicom 5 godina.

– Kraljevska palata je kraljev administrativni centar. Zvanična rezidencija kralja i kraljevske porodice nalazi se u “Laekenu”. Palata u centru Brisela je mesto gde kralj obavlja svoje dužnosti šefa države, dočekujući predstavnike političkih institucija, strane posetioce i druge goste. Ako ništa drugo jako lepo izgleda spolja. Inače, svake godine na leto kraljevska palata otvara svoja vrata za javnost i to potpuno besplatno (od 23. jula do 28. avgusta).

– Kada ste u Briselu prošetajte i do Palate pravde i Crkve “Notre Dame du Sablon”. 

U blizini se nalaze i dva jako lepa parka. Jedan se zove “Square of Petit Sablon”, a drugi je “Egmont park”.

U ovom drugom parku se nalazi velika statua Petra Pana i jedan super kafić “La Fabrique en Ville”. 

– Jedna od glavnih atrakcija Brisela jeste i Atomium koji je napravljen 1958. godine za potrebu Expo-a. On je sastavljen od 9 velikih kugli koji predstavljaju atom koji je uvećan 165 miliona puta.
Mi do njega nismo stigli da odemo, ali on je udaljen od centra grada i potrebno je da idete do njega metroom. Ukoliko hoćete da uđete unutar Atomiuma potrebno je da kupite karte online. Ulaznice možete pogledati na ovom linku. 

– Jedna od lepših zgrada u Briselu je zgrada Stare Engleske (“Old England”). Ona je nekada bila tržni centar, a sada je Muzej muzičkih instrumenata. Odmah u blizini se nalazi park “Mont des Arts”.

– Kada smo kod lepih zgrada jako lepa je i zgrada “Galeries Royale St. Hubert”. To je galerija na zatvorenom u kojoj se nalaze brendirane prodavnice kao i najpoznatije čokolaterije kao što su “Mery” i “Neuhaus”.

Čokolade, vafli, pomfrit i pivo

– Najslađa stvar koju možete uraditi dok ste u Belgiji jeste da jedete velike količine čokolade.

Belgija je poznata po čokoladi, a u Briselu čokolaterija ima skoro na svakom ćošku. Neke od najpoznatijih belgijskih čokoladnih kuća su: “Leonidas”, “Neuhaus” i “Godiva”.

Jedna od takođe veoma poznatih čokolaterija jeste “Mary”. Meri je inače bila prva žena koja se bavila pravljenjem čokolade i zvanični snabdevač za belgijsku kraljevsku porodicu. Na ovom linku možete da vidite njihove cene. Ono što mi možemo da kažemo jeste da je čokolada stvarno fantastična. Bukvalno se topi u ustima.

Ukoliko vas je privukla priča o ovoj poslastici ne zaboravite da posetite i Muzej čokolade koji se nalazi u centru.

Takođe, postoje i brojne radionice gde možete naučiti svašta o čokoladi kao i načinu na koji se ona pravi.

– Pored čokolade, glavna poslastica u Briselu su i vafli. Oni se mogu naći u malim lokalima, kafićima, a često se nalaze i u malim kombijima koji se mogu videti na ulicama.

Postoje dve glavne vrste belgijskih vafli. U pitanju su briselski i liješki, koji su nazvani po mestima odakle potiču. Briselski vafl je veći, pravilnog oblika i često se služi sa vanil šećerom, šlagom, čokoladom, jagodama i slično. Liješki vafl je nepravilnog oblika, manji i deblji. U njemu se nalaze i komadići šećera što mu daje posebnu čar. Zanimljivo je da su u Briselu Liješki vafli mnogo popularniji. 

Neki od najpopularnijih mesta gde ih možete probati su: “Australian”, “Gaston”, “Vitalgaufre”, a postoji i veganska verzija u “Veganwaf”. Međutim, gde god da ih probate sigurno se nećete pokajati.

– Nakon slatkiša prelazimo na “french fries” ili pomfrit.

Jako je zanimljiva informacija da je pomfrit nastao u Belgiji, a ne u Francuskoj. Veruje se da su američki vojnici pomešali naziv pomfrita (“french fries”) verujući da se oni nalaze u Francuskoj, a ne u Belgiji. 1600- tih godina svi koji su živeli duž reke Meze preživljavali su od ribe. Međutim, kada je bila zima i kada je reka zalađena oni su se okrenuli krompiru. Počeli su da ga prže kao ribu i tako je nastao pomfrit.

Razlog zbog kojeg se belgijski pomfrit razlikuje od drugih jeste taj što se on prži dva puta i to u goveđoj ili svinjskoj masti. Uglavnom se to drugo prženje dešava pred samo služenje, zbog čega oni ostaju sveži, hrskavi i meki. Preukusni pomfrit smo jeli u “Café Georgette” i u “Friterie La Chapelle” koja se nalazi u blizini katedrale “Notre Dame de la Chapelle”.

– Ne znamo da li ste znali ali u Belgiji se pravi preko 2000 različitih piva u više od 200 aktivnih pivara. Za razliku od nemačkog piva gde pivo mora da sadrži samo vodu, hmelj i slad, u Belgiji nema takvih ograničenja i možete da dodate šta god želite. Zbog toga ne možete, a da ne probate barem jedno pivo jer ćete sigurno pronaći neko koje vam se dopada. Takođe, belgijsko pivo sadrži veći procenat alkohola.

Zanimljivo mesto gde možete probati dosta različitih vrsta piva se nalazi u Brižu u baru „2be“.

Posle ovolike priče o hrani i piću nadamo se da ste svesni da ćete se nakon ovog putovanja verovatno vratiti kući sa par kg viška i sa velikim brojem veoma ukusnih suvenira. 

Brisel je definitivno premašio naša očekivanja i jako nam je drago zbog toga. Ukoliko imate bilo kakva pitanja tu smo da vam pomognemo i odgovorimo.

Putujući ranac se odjavljuje!