Vožnja kroz Šumadiju

Vreme je da se malo provozamo kroz Šumadiju.

Topola i Oplenac

Čest izlet u osnovnoj školi je izlet do Topole i Oplenca. Kada smo bili deca istorija nas nije nešto posebno zanimala, tako da smo sada želeli da se vratimo i da “obnovimo gradivo”. Od Beograda do Topole ima nekih 80 km, što znači da predstavlja idealnu destinaciju ukoliko želite da odete negde na jedan dan.  

topola

Današnju Topolu je osnovao Karađorđe Petrović i ona je bila mesto gde su se brojne bitne odluke donosile.

U znamenitosti Topole spadaju: Karađorđev konak, Oplenac, crkva Sv. Đorđa, muzej i kuća kralja Petra i Vinogradova kuća

Ulaznica za sve ove znamenitosti se može kupiti u bilo kom od ovih objekata i košta 500 din. Naša prva destinacija je bila Karađorđev grad. Danas su ovde očuvani konak, crkva sa zvonikom i škola u kojoj se danas nalazi Narodna biblioteka. 

Karađorđev konak

Unutar konaka se mogu videti lični predmeti Karađorđa, kao i oružje koje se koristilo u Prvom srpskom ustanku.

Jedan od najvrednijih i nama najzanimljivijih predmeta tamo je Karađorđev top pod nazivom “aberdar”, što znači glasnik. Karađorđe ga je koristio kako bi obaveštavao narod o važnim dešavanjima, a najzanimljivije je to da njemu danas nedostaje desna ručka. Naime, ona je odlomljena kako bi se od nje napravila kruna kojom je 1905. godine krunisan kralj Petar I.

Pored konaka se nalazi crkva Presvete Bogorodice ili Karađorđeva crkva u kojoj je prvobitno bio sahranjen Karađorđe. Posle 111 godina njegovo telo je prebačeno u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.

Crkva Svetog Đorđa

Crkva Svetog Đorđa na brdu Oplenac predstavlja prelepo monumentalno zdanje i porodičnu grobnicu Karađorđevića, koju je sagradio kralj Petar I. 

oplenac

Da bismo došli do njega morali smo da prođemo kroz šumicu, koja je vodila skroz do crkve. Pored toga što je crkva spolja zaista predivna, njena unutrašnjost je ono što nas je oduševilo. Uspeli smo čak da budemo tamo i u trenutku kada je vodič objašnjavao istoriju crkve. Posebno zanimljiva informacija je da je njena unutrašnjost oslikana mozaicima, koje čine više od 40 miliona raznobojnih kockica u 15.000 raznih nijansi boja. Oni predstavljaju kopije fresaka iz 60 srpskih srednjovekovnih manastira i crkava.

crkva sv.đorđa

Takođe, čim se uđe u crkvu, u prvom planu je i veliki luster koji je izliven od pretopljenog oružja, koje su koristili srpski vojnici u proboju Solunskog fronta 1918. godine. Luster je izliven u obliku krune koja je okrenuta naopako u znak žalosti zbog pada Srbije pod tursku vlast. Oko trideset članova porodice Karađorđević je sahranjeno ovde, uključujući Karađorđa i Petra I. 

Ivan i ja smo se odmah složili da je ovo možda najlepša unutrašnjost crkve koju smo do sada videli. 

Muzej i kuća kralja Petra

U blizini crkve se nalazi Muzej i kuća kralja Petra. Ova kuća je sagrađena u otprilike isto vreme kad i crkva, i u njoj je neko vreme živeo kralj Petar kako bi nadgledao gradnju crkve. Sada se u njoj mogu videti njegovi lični predmeti, kao i brojne fotografije iz perioda dinastije Karađorđević.

Vinogradi

Dok ste ovde svakako treba posetitii i Kraljeve vinograde koji se nalaze u blizini.

vinogradi

Kada je početkom prošlog veka kralj Petar I Karađorđević zasadio vinograde, namera mu je bila da oni postanu uzor srpskim vinogradima.

Danas je upravo predeo oko Topole i Oplenca postao poznat po uzgoju kvalitetne vinove loze i fantastičnih vina.⠀

Tako da, ukoliko ih obilazite ne zaboravite da jedna čaša dobrog vina nikada ne može da škodi. 🙂

Aranđelovac

Kada smo već obišli Topolu, zašto ne bi otišli i do Aranđelovca. Ovaj šarmantan grad, koji se nalazi u podnožju planina Bukulja i Venčac, pružio nam je mogućnost da se na trenutak vratimo u praistoriju, da prošetamo jednom od naših najpoznatijih banja i vidimo divno “Staro zdanje”, gde su se nekada priređivali balovi. 

Pećina Risovača

Prva stanica u Aranđelovcu nam je bila pećina Risovača koja se nalazi na samom ulazu u grad.

pećina risovača

Ona je pronađena pre više od 60 godina i veoma je značajna po svojim arheološkim i paleontološkim nalazištima. U njoj su nađeni ostaci iz ledenog doba: kosti ljudi, pećinskog medveda, mamuta, nosoroga, leoparda i dr. Ulaznica je koštala 200 dinara i kupovala se na licu mesta. Takođe, u periodu kada smo je mi posetili, bilo je zabranjeno fotografisanje unutar pećine, zbog toga što je veliki broj slepih miševa stradao od bliceva foto-aparata. Moramo da spomenemo vodiča, koji je zaista bio divan, sve nam je lepo objasnio i videlo se da čovek voli svoj posao.

Park Bukovičke banje

Jedan od najlepših parkova u Srbiji je park Bukovičke banje koji se prostire na 22 hektara.

aranđelovac

Kada smo na internetu gledali šta možemo da vidimo u Aranđelovcu, konstantno nam je izlazila kao opcija ovaj park. Moramo da budemo iskreni sa vama. Mi uopšte nismo očekivali da je tako prostran i lep. Slobodno možemo da kažemo da podseća i na neke parkove koje smo imali prilike da posetimo u inostranstvu. Zanimljivo je da je ovaj park i muzej na otvorenom. Naime, šetajući parkom primetili smo veliki broj skulptura koje su nastale u okviru Međunarodnog simpozijuma “Beli Venčac”. Inače, ovaj simpozijum, UNESCO je svrstao u red najznačajnijih svetskih atrakcija u domenu likovne umetnosti. U parku se čak nalazi i paviljon Knjaz Miloš ili Izvor kisele vode u kome se prvi put flaširala mineralna voda u prvoj polovini 20. veka. Paviljon je dobitnik nagrade Evropske unije za kulturno nasleđe. 

Staro zdanje

Međutim, građevina koja je na nas najviše ostavila utisak u ovom gradu jeste zgrada “Starog zdanja” koja je sagrađena za vreme Miloša Obrenovića.

aranđelovac

Ona je trebala da bude Skupština Kneževine Srbije, ali kako je prestonica premeštena iz Kragujevca u Beograd, “Staro zdanje” je postalo letnjikovac dinastije Obrenović. ⠀

Jako nam je žao što je jedna ovakva zgrada sada u lošem stanju, jer zaista možemo da zamislimo balove koji su se tu priređivali. Mada, koliko smo čuli u planu je njeno renoviranje. Jedva čekamo da vidimo kako će tek onda magično da izgleda.

Orašac

Kao poslednju destinaciju za taj dan ostavili smo Orašac. Orašac je veoma malo, ali značajno mesto za Srbiju. Naime, na mestu koje se zove Marićeva jaruga 15. februara 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak u borbi protiv Turaka. 

orašac

Kada smo došli do Orašca, kola smo parkirali kod spomen škole “Prvi srpski ustanak”. U blizini škole se nalazi tabla za Marićevu jarugu. Koračajući stepenicama koje vode do tog mesta nismo mogli, a da se ne zapitamo kako je sve to izgledalo ranije. Usput se može videti i crkva Vaznesenja Gospodnjeg koja je podignuta 1870. godine u znak sećanja na taj period. Kada smo se spustili do jaruge nije bilo nikog. Samo su stajale tri mermerne ploče na kojima je uklesen deo pesme “Početak bune protiv dahija”, kao i godina kada je počeo ustanak. Sve je nekako izgledalo mirno i okruženo šumom tako da nam je postalo jasno zašto su izabrali ovo mesto za tajni zbor gde su se dogovarali oko podizanja ustanka. Upravo na ovom mestu Karađorđe je proglašen za vođu. 

Ukoliko želite da jedan dan provedete tako što ćete naučiti nešto novo ili želite da se prisetite nekih stvari iz naše istorije, ova tura je idealna za vas. Nadamo se da ćete uživati.

Još fotografija vas očekuje na našem instagram profilu – Putujući ranac.

Putujući ranac se odjavljuje!:)